У Градском музеју Културног центра Врбаса отворена је изложба о подухвату рођеног Врбашанина Сигмунда Бахмана, који је крајем XIX века бициклом пропутовао свет. Доступне податке о Жигиној вожњи двоточкаша путевима, мање бољим него лошијим, кроз државе Европе, Америке, Аустралије, па све до Азије и Африке, прикупила је Милица Миловић, етнолог- кустос Градског музеја. Сигмунд Жига Бахман био је члан Бициклистичког клуба Radfahrer an der Fischa („Бициклисти са Фише“) из Фишаменда (Fischamend), места крај Беча. У авантуру названу "Преко пет континената" рођени Врбашанин пошао је 17. септембра 1896. године, а завршио је 30. јула 1898.
"Ово је прича о једном несвакидашњем човеку који је на неки чудан начин 'испао' из историје, а заслужује да се о њему и његовом подухвату много више зна, посебно у његовом родном граду. Званична историја га је из неког разлога превидела, али смо успели да многе ствари сазнамо и верујем заувек сачувамо. Он је 1896. године кренуо у бициклистичку турнеју 'Преко пет континената', заједно са још једним колегом из клуба, који је у једном тренутку одустао од пута, а Жига је наставио сам и успешно је окончао. Један мали део података пронашли смо у Историјском архиву Града Новог Сада, део и у Матичној служби Врбаса и збирци колеге историчара Павла Орбовића, а највише у ондашњој дневној штампи која је објављивала вести са ове турнеје, на мађарском, немачком и енглеском језику. Део његове биографије открила је Марија Орбовић, ауторка књиге 'Културни живот Врбаса у огледалу завичајне штампе'. Одатле је и потекла идеја о овој изложби. Изложба у једном делу доноси чињенице из његовог личног живота, док је други део посвећен самој турнеји и оном са чиме се сусретао у путу. Успели смо да реконструишемо куда је све прошао, припремили смо и специјализовану мапу његовог кретања, а представљене си и неке епизоде са пута које је у то време поделио са новинарима. Изложба ће посетиоцима бити доступна током целе 2026. године и позивам Врбашане да се упознају са једним великим подухватом нашег некадашњег суграђанина. Наш план је да у будућности садржај изложбе преведемо и на мађарски и немачки језик, да би чињенице о Жиги стигле до што више људи", рекла је Милица Миловић.
