Новосадски Грађански лист објавио је текст у коме један еколог предлаже нови и значајно јефтинији модел чишћења Великог бачког канала. Преносимо делове такстa:
Реагујући на предочене мере за оздрављење Великог бачког канала, председник Одбора за комуналну делатност Еколошког покрета Новог Сада Гавра Пашћан рекао је за ГЛ да постоји технологија која би за много краће време и за упола мање новца каналску воду могла довести у ред. Пашћан тврди да се Велики бачки канал може очистити и "без багера и одлагања муља у касете".
Реагујући на предочене мере за оздрављење Великог бачког канала, председник Одбора за комуналну делатност Еколошког покрета Новог Сада Гавра Пашћан рекао је за ГЛ да постоји технологија која би за много краће време и за упола мање новца каналску воду могла довести у ред. Пашћан тврди да се Велики бачки канал може очистити и "без багера и одлагања муља у касете".
“Постоје грануле с микроорганизмима од којих смрад из канала нестаје после седам до десет дана, а његова вода применом тог материјала постаје провидна за месец до месец и по, док се количина муља у каналу у року од године смањује за 50 одсто. Ако већ хоћемо у Европу, морамо пратити научна достигнућа у развијеним земљама, јер грануле са живим организмима у Белгији и Холандији дају запањујуће резултате у чишћењу канала. Грануле се посипају по каналу као што се некад жито сејало руком. Њихов ефекат био би да се чак и у делу Великог бачког канала испод преводнице у Врбасу, где је тај водоток потпуно деградиран, после годину дана може пецати риба”, истиче Пашћан.
На делотворност биолошког препарата у санирању загађених водотока указао нам је и заступник белгијске фирме за производњу тог материјала, иначе власник предузећа "Interma Aqua" из Београда Мирољуб Пантић. По његовим речима, бактерије у том препарату ефикасне су у смањивању муља у каналу "јер је тај талог углавном органског порекла". Пантић наводи да се гранулама с бактеријама чисти и вода у париској Сени, а да је код нас та технологија новина и да због тога постоји отпор према њеној примени у санирању Великог бачког канала и осталих угрожених водотока у Србији.
Технолог у фирми "Акваинтерма инжењеринг" Свето Ђоролијевски каже за ГЛ да бактерије у гранулама, кад се убаце у каналску воду, "проклијају и почну нагло да се размножавају, а тиме што користе органску храну оне чисте воду, у којој остаје само угљен-диоксид". Он наводи да је стручни сарадник те фирме гранулама с микрорганизмима чистио канале који се гранају из реке Нил у Египту, а да је, између осталог, елиминацијом наталоженог органског муља, том технологијом учињен пловним канал у белгијском граду Брижу.
“Чишћењем Великог бачког канала помоћу бактерија избегло би се вађење муља, који је тешко депоновати, па постоји опасност од еколошког загађења услед распадања и непријатних мириса тог садржаја. Бактерије би знатно ублажиле садашње стање Великог бачког канала, а за његову коначну санацију најбитније је, наравно, да се индустрија натера да пречишћава своје отпадне воде”, каже Ђоролијевски.
На делотворност биолошког препарата у санирању загађених водотока указао нам је и заступник белгијске фирме за производњу тог материјала, иначе власник предузећа "Interma Aqua" из Београда Мирољуб Пантић. По његовим речима, бактерије у том препарату ефикасне су у смањивању муља у каналу "јер је тај талог углавном органског порекла". Пантић наводи да се гранулама с бактеријама чисти и вода у париској Сени, а да је код нас та технологија новина и да због тога постоји отпор према њеној примени у санирању Великог бачког канала и осталих угрожених водотока у Србији.
Технолог у фирми "Акваинтерма инжењеринг" Свето Ђоролијевски каже за ГЛ да бактерије у гранулама, кад се убаце у каналску воду, "проклијају и почну нагло да се размножавају, а тиме што користе органску храну оне чисте воду, у којој остаје само угљен-диоксид". Он наводи да је стручни сарадник те фирме гранулама с микрорганизмима чистио канале који се гранају из реке Нил у Египту, а да је, између осталог, елиминацијом наталоженог органског муља, том технологијом учињен пловним канал у белгијском граду Брижу.
“Чишћењем Великог бачког канала помоћу бактерија избегло би се вађење муља, који је тешко депоновати, па постоји опасност од еколошког загађења услед распадања и непријатних мириса тог садржаја. Бактерије би знатно ублажиле садашње стање Великог бачког канала, а за његову коначну санацију најбитније је, наравно, да се индустрија натера да пречишћава своје отпадне воде”, каже Ђоролијевски.
