ИСТОРИЈАТ ВРБАСА


Први помен у писаним изворима о Врбасу је из 1387.године. Међутим, историја Врбаса сеже много дубље у прошлост. Захваљујући археолошким ископавањима на локалитетима Чарнок, Шуваков салаш и циглана ,,Полет", много тога о прошлости Врбаса нам је познатије и блискије.

На обалама Црне баре констатована су неолитска насеља (5000-2500.г.п.н.е.). На Шуваковом салашу је документована кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у лес, да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада свакодневица села. Из периода бронзаног доба (1800 - 800), констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока као и мање насеље на северној, левој обали Црне баре.

Веома значајно налазиште млађег гвозденог доба (IV в.п.н.е. - I в.н.е.) на локалитету Чарнок-Бачко Добро Поље, успешно се истражује и штити захваљујући Музејској збирци, Општини Врбас и Музеју Војводине. Доласком Келта на ова подручја, у другој половини ИВ века, почиње се са употребом грнчарског кола, масовном израдом гвозденог орудја и оружја и ковањем новца. Чарнок је келтски опидум (земљано утврђење) које првенствено представља трговачки центар, а касније добија и одбрамбену улогу.

Istorijat VrbasaОд I в.н.е. ови простори део су тзв. барбарикума који се налази наспрам Римског Царства и доживљава директне утицаје римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, припадника иранских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од IV века н.е. наше просторе запљускују таласи народа који су ношени великом Сеобом народа. Најдуже се задржавају Авари, о чему сведочи некропола на локалитету циглана ,,Полет,,. Почетак IV в. означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима. Крајем IX в. у Панонску низију стижу и угарска племена. Ово потврђују некрополе из X в. са номадским карактеристикама као и средњевековна насеља, која су истраживана на овим теренима, где је констатован хоризонт X-XII в. Мада се за годину оснивања Врбаса узима горе наведена година, помиње се још и 1213.г. као седиште поседа двојице племића под називом ,,ОРБАСПАЛОТАЈА,, . Према писаним изворима на овом подручју је углавном живело словенско становништво, Срби, који су у више наврата због ратова, поплава или болести напуштали насеље. Најчешће помињање становништва можемо проверити у пореским књигама (турским тефтерима) -порески тефтер Сомборске нахије и великог Сегединског Санџака из 1570. године. Такође, из бечког дворског архива сазнајемо нешто о насељеним селима, или, рецимо, становницима из пописа војника (ИТОО.г.) или из финансијског пописа.

Године 1720. наступају огромне промене у етичким односима Бачке. Срби се селе у Русију и Банат, а почињу убрзо колонизације Русина, Немаца и Мађара на ове просторе. Русини насељавају Врбас 1745., а Куцуру 1763. године. Немци почињу насељавање 1784., док о насељавању Мађара засада нема тачних података, осим да је после 1890. године почело масовније насељавање Мађара у Стари Врбас, да би за следећих 10 година, по новом попису Мађари у Новом Врбасу постали већинско становништво. Исте те 1900. године Срби су били већинско становништво у Новом Врбасу у односу на Немце.

Врбас је у XIX веку, захваљујући прокопавању канала и изградњи железничке пруге Пешта-Суботица-Нови Сад, израстао у велики индустријско-занатски и трговачки центар. Отварају се нове основне школе, занатске школе и гимназија.

Почетком XX века радници се организује у струковне синдикате, нижу се штрајкови, а убрзо почиње II светски рат 1941.године, изазван немачком агресијом.

20.октобра 1944. године Врбас се ослобадја од фашизма. Убрзо стижу колоне становништва из Црне Горе, Босне и Херцеговине и са Косова и као колонисти остају да живе у Врбасу.
 

КУЛТУРА

Милутину Ж. Павлову уручена награда "Небојша Деветак"

14. дец 2018. КУЛТУРА

Милутину Ж. Павлову уручена награда "Небојша Деветак"

Милутину Ж. Павлову уручена је прва књижевна награда "Неб...

Књижевно вече Мухарема Баздуља у библиотеци у Бачком Добром Пољу

10. дец 2018. КУЛТУРА

Књижевно вече Мухарема Баздуља у библиотеци у Бачком Добром Пољу

Новинар, писац и преводилац Мухарем Баздуљ се 7. децембра...

Гуслари из Врбаса покретачи заштите певања уз гусле

04. дец 2018. КУЛТУРА

Гуслари из Врбаса покретачи заштите певања уз гусле

Унесков Међувладин комитет, на свом редовном, 13. заседањ...

Светски хитови у биоскопу "Југославија"

02. дец 2018. КУЛТУРА

Светски хитови у биоскопу "Југославија"

Биоскоп "Југославија" Културног центра Врбаса припремио ј...

Милутин Ж. Павлов први добитник награде "Небојша Деветак"

28. нов 2018. КУЛТУРА

Милутин Ж. Павлов први добитник награде "Небојша Деветак"

У знак сећања песника, главног и одговорног уредника Часо...