VRBAS.net

 

  Јачање капацитета у заштити животне средине, Програм 2003 (ЕСВР 2003) је од великог значаја за Србију и усмерен је на Министарство науке и заштите животне средине, Управу за заштиту животне средине и Агенцију за заштиту животне средине. Програм финансира Европска унија преко Европске агенције за реконструкцију. Пројекат је започео 08.09.2003.г. и трајаће две године. Састоји се од три компоненте:

  Планирање у животној средини је процес састављен од много корака који га усмеравају, чиме се обезбеђује да све важне компоненте плана буду обухваћене. Идеална структура ЛЕАП-а мора бити прилагођена локалним условима живота: и у оквиру једне државе или региона, општине се суочавају са различитим проблемима, поседују различите ресурсе, признају различите вредности. Иако не постоје апсолутна правила о развоју и имплементацији општинског еколошког акционог плана, већина ЛЕАП-а садржи следеће основне кораке:

  У већини случајева, припрема ЛЕАП-а као документа траје од 12 до 26 месеци. Пошто је усвојен од стране јавности и општине, ЛЕАП документ представља основу за имплантацију и мониторинг. Процес имплементације ЛЕАП-а траје око 4 године након чега треба извршити ревизију и ажурирање докумената.
  Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) је учеснички процес регионалне или локалне заједнице који води ка одредјеним мерама и инвестицијама у животној средини.

  ЛЕАП укључује идентификацију проблема у животној средини, одредјивање приоритета и избор најприкладнијих локација за решавање приоритетних проблема у животној средини.

  Само име - Локални еколошки акциони план или програм – говори да главни нагласак треба ставити на акцију и конкретне програме: ЛЕАП не би требало да буде концепт или стратегија на локалном нивоу. Циљ процеса локалног планирања је развој свеобухватног програма са конкретним акцијама који би унапредио животну средину помоћу доступних ресурса по нижој цени. Различите активности/акције укључене у ЛЕАП треба да буду комбинација нових и већ постојећих идеја. Те активности треба да имплементирају различите групе и секторе, а не локалне власти.

  ЛЕАП-ове треба да остварују људи који живе у датој области. Само локално становништво може да креира ЛЕАП на начин који заиста испуњава локалне потребе.

  ЛЕАП нуди много начина за учешће јавности и сарадњу измедју локалне администрације и јавности. Коначан циљ је укључивање јавности како би ЛЕАП заиста био схваћен као својина већине становништва.

  Циљ ЛЕАП-а је да буде реалан и достижан у одредјеном временском интервалу и у оквиру одређеног буџета. Уопштено, ЛЕАП-и су фокусирани на краткорочне приоритете (око 4 године). То не значи да би ЛЕАП-и угрозили визију дугорочних циљева заједнице. Та визија ће постепено постати реалност извршавањем достижних и реалних мера.

  Што се тиче финансија, привлачење стране финансијске помоћи за заједницу није примарна намера ЛЕАП-а. Финансијском анализом у периоду одређивања приоритета изабрана је опција унапређенња животне средине са најнижим трошковима, што ће се финансирати већином из националних локалних извора. ЛЕАП нуди истински учеснички (партиципаторни) начин третирања локалних проблема у животној средини. Од стварања визије заједнице, кроз избор приоритета и креирање акције, до имплементације изабраних пројеката, јавност има прилику да утиче на своју будућност.

  Циљеви заштите животне средине морали би бити усклађени са економским развојем. Утицаји предложених решења на економска и социјална питања морају бити прихватљиви за заједницу. Такав приступ – где се напредак у заштити животне средине постиже упоредо са унапредјењем економије – довешће коначно до одрживог развоја.