Према степену разијености општина, по бруто домаћем производу који се остварује, у прву групу, ону чији је степен развијености изнад републичког просека од 20 општина у Србији чак 11 је из Војводине. У тој групи најразвијенијих, по азбучном реду поређани, су: Бачка Паланка, Беочин, Врбас, Вршац, Кањижа, Нови Сад, Панчево, Пећинци, Сента, Стара Пазова и Суботица.
Ада, Апатин, Бачка Топола, Бачки Петровац, Бечеј, Зрењанин, Инђија, Кикинда, Кула, Нови Кнежевац, Рума, Сомбор, Сремска Митровица, Сремски Карловци и Темерин сврстани су у општине чији је степен развијености у распону од 80 до 100 одсто републичког просека.
У општине чија је развијеност између 60 и 80 процената републичког просека сврстани су Алибунар, Бач, Бела Црква, Жабаљ, Житиште, Ириг, Ковачица, Ковин, Мали Иђош, Нова Црња, Нови Бечеј, Оџаци, Пландиште, Сечањ, Србобран, Тител, Чока и Шид. Међу сиромашним општинама, чија развијеност је испод 60 одсто републичког просека из Војводине налази се само Опово, док војвођанских општина међу најнеразвијенијим у Србији нема. На основу степена развијености држава прави развојне планове и планове за помоћ најугроженијима. Увођење стандарда повољног пословног окружења у рад локалних администрација и подршка градовима и општинама у промоцији њихових инвестиционих потенцијала најбољи су пут за развој привреде и привлачење улагања, оцењено је на регионалном самиту „Како покренути економски развој региона и општина“ одржаном у Скупштини АП Војводина.
