Uvodne napomene
Osnovni cilj ovog Vodiča je da što veći broj građana obavesti o pravima i dužnostima koje imaju kada se nađu pred opštinskim organima i službama. Bolja informisanost građana o tome gde i kako da efikasnije i ekonomičnije završe posao zbog koga su došli do opštine i kako da izađu na kraj sa jezikom i logikom birokratije, važni su uslovi za izgrađivanje kvalitetnijih odnosa između građana i pre svega javne uprave. Za kvalitetniji, objektivniji, brži i jeftiniji rad svakako su zainteresovani i građani i opštinski činovnici, zato su njihovo međusobno upoznavanje i kooperativan odnos nezaobilazni uslovi promene postojećeg, pretežno nezadovoljavajućeg stanja.
Do sada su svi napori za poboljšanje rada lokalnih organa vlasti bili prevashodno usmereni ka službenim licima. Osnovni cilj ovog Vodiča je da građaninu ponudi početno i važno znanje kako bi postao obavešten partner javnim službama u ostvarivanju svojih prava. S druge strane, ova promena bi u značajnoj meri olakšala i rad lokalnih organa vlasti koji bi konačno mogli da postanu realan servis u službi građana.
Zbog brojnosti i značaja prava koje građani ostvaruju pred organima i organizacijama vlasti, radi preglednosti i lakšeg snalaženja, u ovom Vodiču prava građana su grupisana prema vrsti poslova koji se završavaju na lokalnom nivou. Neki poslovi koji se tretiraju u ovom Vodiču su specifični za seoske, a neki za gradske sredine. Bez obzira na to, odlučili smo da ponudimo praktična uputstva za obe sredine, želeći da što sveobuhvatnije pokrijemo situacije sa kojima se građani susreću u lokalnim zajednicama.
Vodič obuhvata prvenstveno one poslove, prava i obaveze sa kojima se građani najčešće susreću u svojim opštinama. Za većinu poslova kojima se bavi ovaj Vodič nadležni su opštinski organi. Međutim, za mnoga prava koja se ostvaruju na lokalnom nivou nadležni su republički organi i organizacije, društveni fondovi, javna i druga preduzeća. Posebno napominjemo da značajan broj prava građani ostvaruju i pred saveznim organima i organizacijama.
Pregled ostvarivanja prava građana dat je prema jedinstvenoj metodologiji koja daje odgovore na sledeća pitanja:
• Kome (organizaciji, organu, službi) građanin predaje zahtev?
• Šta treba da sadrži zahtev?
• Predviđeni rok u kome se podnosi zahtev.
• Šta se prilaže uz zahtev?
• Predviđeni rok do koga se odluka mora doneti.
• Ako se zahtev ne reši u propisanom roku, kome se ponovo obratiti? Šta građanin treba da zna pre nego što krene da ostvari svoje pravo?
Svi državni i drugi javni organi i organizacije koji odlučuju o pravima građana dužni su, na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku, drugih posebnih zakona i propisa o kancelarijskom poslovanju, da obezbede tehničke, kadrovske i druge potrebne uslove kako bi građanin efikasno i bez nepotrebnog zadržavanja ili ponovnog dolaženja obavio željeni posao.
Koje uslove treba da obezbede organi i organizacije za efikasno ostvarivanje prava?
• Na ulaznim vratima u službene prostorije organa ili organizacije treba da budu istaknuti tačni nazivi organa i raspored prostorija u kojima se ti organi nalaze.
• U službenoj zgradi treba da bude organizovana prijemna kancelarija, koja po pravilu treba da se nalazi u prizemlju. Nemojte zaobići ovu prostoriju, jer vam zaposleni u njoj mogu uštedeti mnogo lutanja i nerviranja u opštini.
• U prijemnoj kancelariji na vidnom mestu treba da budu istaknuta obaveštenja o tome gde se primaju zahtevi građana.
• Prijemna kancelarija treba da ima i posebnu prostoriju za građane, opremljenu tehničkim i drugim sredstvima, kao i potrebnim obrascima sa uputstvima za lakše ostvarivanje prava.
• Službeno lice u prijemnoj kancelariji je dužno da građanima pruži sva potrebna obaveštenja i uputstva u vezi sa poslom koji treba da obave.
• Prilikom predaje zahteva, službeno lice je dužno da građaninu ukaže na formalne nedostatke i zatraži njihove ispravke, obavesti o prilozima koje treba da podnese uz zahtev i o obavezi plaćanja administrativne takse.
• Kada se zahtev preda, pristupa se njegovom evidentiranju. Službeno lice građaninu uručuje potvrdu da je zahtev primljen a u potvrdu upisuje datum prijema, evidencioni broj i naziv organa koji će rešavati zahtev. Kada je reč o upravnom predmetu, u potvrdu se upisuje i rok do koga zahtev mora da bude rešen. Ovu potvrdu treba sačuvati i obavezno se pozvati na nju ako se sa rešavanjem predmeta kasni. Ukoliko vam ne daju ovu potvrdu, obavezno je tražite.
Pravo građanina pred organom koji rešava njegov zahtev
Obavezno pročitajte ovaj deo teksta pre odlaska u opštinu, ali je još važnije da stalno imate na pameti da opštinski organi postoje upravo zato da bi vam olakšali zadovoljavanje vaših prava. U opštinu ne idete da nešto molite ili da tražite ono što vam ne pripada, već da ostvarite neko svoje pravo ili da izvršite obavezu i kao takvi zaslužujete puno poštovanje svih koji rade u opštini. Ne zaboravite da vi njih dobrim delom birate i plaćate i da je zato njihova dužnost da vama budu na usluzi.
• U toku rešavanja zahteva građanin ima pravo da budete saslušan, da predloži saslušanje svedoka i veštačenje, da traži pribavljanje spisa koje po službenoj dužnosti vode drugi državni organi, fondovi i organizacije.
• Građanin ima pravo da mu budu objašnjena sva prava i radnje koje može da preduzme.
• U toku postupka ima pravo da traži izuzeće službenog lica kad posumnja u objektivan rad službenog lica, odnosno kad se za to steknu uslovi predviđeni zakonom (na primer, kada sazna da je službeno lice u krvnom ili tazbinskom srodstvu sa strankom ili da je bračni drug stranke i dr.).
• Ima pravo da se u postupku služi svojim jezikom ili da traži tumača za svoj maternji jezik, ako se postupak vodi na jeziku koji ne razume.
• Ima pravo da razgleda spise i akta u prisustvu službenog lica.
• Organ je dužan da zahtev za ostvarivanje prava reši u zakonskom roku od mesec dana, odnosno najkasnije dva meseca, ili kraćem roku kad je to određeno posebnim zakonom.
• Protiv rešenja ima pravo žalbe nadležnom organu, osim ako to pravo nije uskraćeno zakonom.
• Ako organ ne reši zahtev u zakonskom roku, ima pravo na žalbu zbog “ćutanja administracije”. Žalbu podnosi drugostepenom organu ili sudu nadležnom za upravne sporove.
• Takođe ima pravo da se radi zaštite svojih prava obrati Republičkoj ili gradskoj upravnoj inspekciji, odnosno upravnoj inspekciji u sedištu regiona.
• Ima i pravo na naknadu troškova kada se odazove pozivu organa, kao i kada zbog krivice službenog lica ne obavi posao zbog koga je došao.
Obaveze građanina prema organu ili organizaciji koja rešava o njegovom pravu
Da bi građanin mogao nesmetano da ostvaruje svoja prava, neophodan preduslov je da poštuje prava drugih ljudi. Civilizovano ponašanje, uvažavanje ličnosti drugih stranaka, kao i opštinskih službenika, važno je za stvaranje atmosfere bez koje nije moguće uspostaviti normalne radne uslove i efikasno administriranje.
Važne obaveze građanina su:
• Da preda uredan zahtev nadležnom organu.
• Da prilikom predaje zahteva plati propisanu administrativnu taksu, kao i druge troškove.
• Da ne izbegava prijem poziva, rešenja i drugih pismenih podesaka.
• Da se uredno odazove na poziv organa, jer ukoliko to ne učini i izbegava dolazak, može biti prinudno priveden i kažnjen novčanom kaznom.
• Da preda sve neophodne dokaze kojima raspolaže.
Kako treba postupiti prilikom predaje zahteva za rešavanje prava?
• Najpre se obratite službenom licu u prostoriji namenjenoj za obaveštavanje.
• Objasnite šta vam je potrebno.
• Tražite da budete potpuno informisani o proceduri za ostvarenje određenog prava.
• Imate pravo da tražite unapred odštampane obrasce, uz koje su data i potrebna uputstva (na primer, za izdavanje građevinske dozvole, dozvole za privatno preduzetništvo, za izdavanje izvoda iz knjige rođenih i dr.).
• Kada popunite obrazac ili svojeručno napišete zahtev, predaćete ga na šalter koji je za to vidno obeležen (prijem podneska). Ako je potrebno platićete odgovarajući iznos administrativne takse. Kada je to zakonom predviđeno, uz zahtev prilažete i određene dokaze. Dokaze možete i naknadno predati.
• Vaš zahtev se upisuje u osnovnu evidenciju, dobija svoju klasifikacionu oznaku, redni broj, oznaku organa i organizacione jedinice.
• Da budete sigurni da ste predali zahtev, tražite od službenog lica da vam izda potvrdu u koju treba da unese sve podatke o evidentiranom predmetu, sa naznakom organizacione jedinice, broja prostorije gde će se tokom obrade predmet nalaziti i rokom u kome zahtev treba da bude rešen.
Budite temeljni i nemojte propustiti nijedan od ovih koraka jer vam u kasnijoj proceduri ti propusti mogu oduzeti mnogo vremena.
Rokovi za rešavanje zahteva građana
Zakonom o opštem upravnom postupku utvrđeni su rokovi za rešavanje zahteva u upravnom postupku i iznose mesec, odnosno dva meseca od dana predaje zahteva. Posebnim zakonima za neke poslove su utvrđeni i kraći rokovi rešavanja, koji se kreću od tri, sedam do petnaest dana.
Kome se obratiti ako zahtev nije rešen u zakonskom roku?
• Prvenstveno službenom licu koje je na osnovu naloga rukovodećeg lica zaduženo da reši zahtev. Prilikom obraćanja građanin ima pravo da traži i pismeno objašnjenje o razlozima za prekoračenje zakonskog roka za rešavanje.
• Ako iz nekog razloga ne dobije odgovor od službenog lica, građanin ima pravo da se obrati neposrednom rukovodiocu organa ili organizacije i od njega traži objašnjenje zašto njegov zahtev nije rešen.
• Ako mu ne pomogne ni neposredni rukovodilac, građanin treba da se obrati izvršnom odboru svoje opštine, odnosno grada. Istovremeno može da se obrati i drugostepenom organu, a to je najčešće odgovarajuće resorno ministarstvo (npr. za građevinske poslove ministarstvo nadležno za građevinske poslove i urbanizam, za lična stanja ministarstvo pravde i lokalne samouprave). Žalba na rad opštinskog, odnosno gradskog organa može se podneti pismeno ili tražiti da se žalba upiše u zapisnik. Građanin ima pravo na kopiju tog zapisnika.
• Da bi bio siguran da će mu biti pružena potrebna pomoć, građanin može da se obrati Republičkoj upravnoj inspekciji u Beogradu, Nemanjina br. 22 - 26.
• Ako je bio izložen nekorektnom tretmanu i maltretiranju službenog lica, ili je od njega traženo da sam pribavi službene podatke koje vodi drugi organ ili organizacija a koje je dužan da pribavi organ koji rešava njegov zahtev, građanin takođe može da se obrati Republičkoj, odnosno Gradskoj upravnoj inspekciji.
Šta građanin treba da uradi ako se od njega traži mito?
Treba bez odgađanja da prijavi službeno ili drugo lice koje je od njega tražilo mito najbližoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem se području nalazi sedište organa. Ukoliko to ne učini, dovodi se u situaciju da i sam odgovara zbog neprijavljivanja nečasnog, deliktnog ponašanja službenog lica. Prijavu može da podnese i usmeno u zapisnik kod ovlašćenog lica u MUP-u. Ne treba plaćati ono što je već jednom plaćeno – službenici primaju platu da bi radili svoj posao. Moramo reći NE ucenama i prestati da budeme saučesnici u korumpiranju društva u kome živimo! Plaćanje administrativne takse
Po pravilu, kada se ostvaruje neko pravo, plaća se administrativna taksa u iznosu koji važi na dan predaje zahteva. Službeno lice u prijemnoj kancelariji je dužno da uputi građanina da pre podnošenja zahteva plati propisanu administrativnu taksu. Ako to propusti, taksa će od njega biti naplaćena naknadno, putem opomene, ili prinudnim putem preko Republičke uprave javnih prihoda u mestu prebivališta stranke.
Kada se administrativna taksa ne plaća?
Administrativna taksa se ne plaća u sledećim slučajevima:
- Za spise i predmete koji se vode po službenoj dužnosti (bespravna gradnja, inspekcijski nadzor, komunalne inspekcije, sanitarne, tržišne, veterinarske i druge inspekcije).
- Za spise i radnje za povraćaj više plaćenih i nepravilno plaćenih javnih prihoda (porezi, doprinosi, takse). Za ispravljanje greške u rešenju i drugim ispravama.
- Za sve prijave i priloge u vezi sa utvrđivanjem javnih prihoda, za smanjenje katastarskog dohotka zbog elementarnih nepogoda, biljnih bolesti i štetočina, za vanredne događaje, kao i za olakšice i oslobađanja prilikom plaćanja poreza.
- Za spise i radnje za ostvarivanje prava po osnovu socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, društvene brige o deci, boračke zaštite i civilnih invalida rata.
- Za zahteve i podneske za koje je posebnim zakonima određeno da se taksa ne plaća.
