МИЛАН СТАНИМИРОВИЋ, председник СО Врбас

Врбас мора бити центар будућег средњобачког региона …

 
   Лидер у прехрамбеној индустрији, смештен на раскршћу важних друмских и жељежничких праваца, Врбас и даље има све предуслове да још једном у времену пред нама потврди своје важно место у развоју региона и целе Војводине. Међутим, претходна деценија рефлектовала је проблеме целе држава и у овом граду, одлив средстава био је незаустављив, тако да је сам град у нови век кренуо са позиције на којој је био још пре двадесетак година. Правим чудом велика идустријска постројења успела су да одрже своје погоне активним, и данас поново траже високо место међу конкуренцијом. О резултатима који су остварени након промене власти 2000. године и о плановима за будућност за врбаски сајт говори Милан Станимировић, председник Скупштине општине Врбас.
 
Станимировић: “Октобра 2000. године затекли смо буџет са 9 милиона дуга, све резервоаре мазута потпуно празне, девастирана јавна предузећа и проблеме у водоснадбевању. Путеви до околних села били су уништени, окруживале су нас депоније смећа, а канализација у појединим деловима града није функционисала. Уствари имали смо неограничене потребе и ограничен буџет.
 
vrbas.net : Каква је данас ситуација у општини Врбас?
 
Станимировић: Данас је буџет општине шест пута већи него 2000. године, пре свега захваљујући одрицању грађана и њиховој одговорности да извршавају своје обавезе. Прво што смо урадили, у сарадњи са Европском агенцијом за реконструкцију, направили смо постројење за пречишћавање питке воде и избушили нове бунаре. Прави тест доживели смо претходног лета јер смо током четворомесечне суше успели да избегнемо рестрикције воде. Заједно са Дирекцијом за путеве Републике Србије уложили смо 70 милиона динара и обновили целу путну мрежу. Већ током пролећа ова акција биће завршена и након ње ниједна улица у општини Врбас неће остати без асфалта. Колико су биле велике потребе грађана говори чињеница да је општина Врбас у претходној години била на четвртом месту по комуналним улагањима у односу на висину буџета, одмах након Београда, Новог Сада и Ниша. Такође, од донација АДФ-а, Хилсферка, Европске агенције за развој и појединачних донација амбасада, у Врбас смо донели средства у висини још једног годишњег буџета којима су опремане предшколске и школске установе, здравствени и културни центри и друге организације”, рекао је Станимировић.
 
vrbas.net : Докле се стигло са израдом канализационе мреже и гасификацијом општине?
 
Станимировић: “Локална самоуправа има већ готове планове за завршетак канализационе мреже и гасификације у целој општини, што би требало реализовати у евентуалном следећем мандату. “Ових дана конкурисаћемо у Агенцији за развој локалне инфрастуктуре за кредит како би били међу првих 10 општина које ће добити средства. Агенција је замишљена као помоћ мањим општинама, јер је већина средстава из донација отишла у велике градове” каже Станимировић.
 
vrbas.net : Има ли Врбас потенцијала да буде водећи центар будућег Средњобачког региона?
 
Станимировић: “Упутили смо званичну иницијативу Влади Републике Србије са идејом о формирању Средњебачког региона, коме гравитирају општине Кула, Србобран, Бечеј Мали Иђош и Врбас. Наш град је природно центар тог региона, налазимо се на међународном путу и прузи, и одговорено нам је да ће ова материја бити регулисана новим уставом. Надамо се да ће највиши државни акт омогућити да се региони  могу формирати на бази интересног повезивања, односно да ће нам бити препуштено да заједно са суседним општинама одлучимо да ли нам је заједнички интерес да изградимо депонију смећа, фабрику воде и сличне објекте. Шта значе вештачки одређени региони потврђује прича о врбаској болници. Она никада није имала регионални карактер, иако тако функционише. Грађани општине Кула имају интерес да се лече у њој, јер су удаљени на само 10 км, чак им је ближа него неким грађанима општине Врбас. Овако, они су упућени на болницу у Сомбору која је удаљена 50 км од Куле”. 
Врбас је иначе један од градова у коме је приватизација веома брзо захватила велик број предузећа и за само годину дана из друштвеног у приватно власништво прешло је преко 10 колетива, међу њима и они највећи као што су Царнеx и Шећерана Бачка.
“Три највећа колетива приватизована по старом закону. Иако су радници у овим случајевима дошли до вредне своте новца продајом акција на берзи, сада смо у ситуацији да нови власник нема обавеза према социјалном и инвестиционом програму. На другој страни, тендерска продаја донела је барем орочену сигурност запосленима и обавезу инвестиционих улагања за нове власнике. Продајом акција на берзи локална самоуправа остала је без 5 % од укупног прихода, што би нам омогућило да завршимо још више пројеката” каже Станимировић.
 
vrbas.net : Управо један од пројеката који није довршен, а гласно је најављиван је пројекат регионалне ТВ Бачка.
 
Станимировић: “ТВ Бачка је замишљена као регионална станица у жељи да се позиционирамо и као информативни центар средње Бачке. Разлог што није прорадила на дан данас је недостатк новца у буџету за претходну годину. Слаб прилив средстава и обавеза према приоритетима трошења одложили су отварање станице, али веома брзо ова ТВ кренуће са радом”, каже Станимировић.  
   “Главну одговорност у Врбасу, а самим тим и ризик преузела је Демократска странка желећи да покаже да није само добар критичар као претходних десет година, већ и да зна да ради. Уз мање или веће проблеме ДОС је добро функционисао, партнери из ДСС и НСДВ разумели су интересе грађана и код важних одлука постојао је консензус. Истини за вољу, изузимајући поједничне случајеве, већим делом конструктивну сарадњу имали смо и са опозиционим СПС-ом”, каже Станимировић.