Уз помоћ кредитне линије код KfW банке, коју је договорило претходно руководство ЈКП "Стандард", у наредном периоду требало би да се споје водоводни системи свих села у општини са водозахватом у Врбасу, како би се убудуће снабдевање пијаћом водом вршило са једног места. Јавно комунално предузеће "Комуналац" испунило је све услове из прве фазе за наставак пројекта и ускоро се очекује почетак израде пројекта јединственог водосистема.

О овим и другим важним темама из комуналне сфере за интернет портал општине Врбас говори Радомир Чуровић, директор ЈКП "Комуналац".

vrbas.net – Докле се стигло у реализацији пројекта сарадње са KfW банком?   

Чуровић: Завршили смо прву фазу пројекта, а то је подразумевало снимање стања у садашњем систему водоснабдевања и у пословању целог предузећа. Морали смо да испунимо и одређена финансијске услове, попут тарифирања цене воде, како би имали могућности исплаћивања кредита. Грејс период кредита је пет година и наша је обавеза да у том року дођемо до тржишне цене воде, а она се одређује кроз формулу у којој се у обзир узима просечно примање на територији општине Врбас. Моделом који смо предвидели за пет година имаћемо тржишну цену воду. Такође, изменом Закона о комуналним делатностима, на сваки наш предлог о измени цена услуга локална самоуправа ће морати да одговори у року од 90 дана, или ће се сматрати да је сагласна са предложеном променом, а не као до сада да наши захтеви остану без одговора и по годину или две дана. Имаћемо и јединствен ценовник тарифирања цена на територији целе Србије, па се неће догађати да је цена одржавања хигијене града у Врбасу 40 динара, у Новом Саду 80, у Београду 120, или у Бољевцу 100. Начин тарифирања ће бити јединствен, а локална самоуправа ће моћи да смањи цену, уз услов да разлику надомести из неког другог извора. То је европски модел",

vrbas.net – На који начин планирате да утрошите средства из овог кредита?

Чуровић: Преузимањем предузећа затекли смо план потрошње два милиона евра из кредита КФВ банке, иако није била урађена студија о потребама, већ су само таксативно биле наведени послови - замена мреже, замена водомера, филтера... То не би донело генерално побољшање снабдевања грађана и зато смо оформили тим који је анализом дошао до закључка да би у овом тренутку било за грађане насељених места било најбоље довести им пијаћу воду до славина у кућама. Они сада имају воду дозвољену за пиће на еко чесмама. Наш проблем је и да је велик број бунара по селима изграђен на приватним парцелама и сада када би ушли у поступак експропријације имали би велике трошкове. Зато смо се одлучили да све групишемо на врбаском водозахвату и тако појефтинимо процес производње воде. Сада имамо независне водоводе у сваком месту, трошкови су вишеструки, а циљ нам је да објединимо процесе и све контролишемо са једног места. Када имамо централизовано извориште можемо да контролишемо квалитет воде, а онда ће логичан наставак бити изградња фабрике воде на истом месту. У овом тренутку планирамо пројекат изградње једне водоводне мреже за Врбас и сва села, уз укључивање у систем појединих резервоара по селима, како би у тренуцима повећане потрошње имали додатне количине, док би постојећи бунари били затворени. Трошкови одржавања би били много мањи, имали би процес на једном месту, сви би имали исти квалитет воде. Кроз овај пројекат, којим се предвиђа и бушење нових бунара на водозахвату и повећање издашности постојећих, сви би грађани општине Врбас до 2018. године имали исти квалитет воде на својим славинама. Да би се изградио целовит систем и довољно повећао капацитет водозахвата потребно је око 4,5 милиона евра.

vrbas.net – Каква је наплата услуга које пружате, посебно за испоручену воду, и је ли и то један од услова за наставак пројекта?

Чуровић: Кад говоримо о наплати ми ту каскамо. И буџетски корисници, и локална самоуправа, и физичка и правна лица, морају да измирују своје рачуне. Показали смо реално стање и стручњацима из консултантске фирме 'СЕТЕК' и они су се обратили руководству локалне самоуправе, јер многи буџетски корисници нису измиривали обавезе још из времена пре реорганизовања комуналних делатности у 'Стандарду' и новом 'Комуналцу'. То се, нажалост, наставило, али сада су сви корисници буџетског новца опоменути од стране председника општине да измирују своје обавезе из средстава која добијају за материјалне трошкове.

vrbas.net – Какав је квалитет воде коју пијемо?  

Чуровић: Грађане често буни и то треба разјаснити - комунално предузеће не одређује квалитет воде; оно производи, контролише, иако генералну конктролу врши Институт за јавно здравље, дистрибуира и обрачунава утрошену воду. Разултати Института за јавно здравље достављају се санитарном инспектору, а он даје налог о исправности и ми морамо да поступимо по том налогу. 'Комуналац' не одређује да ли је вода исправна или не, већ санитарни инспектор на основу резултата анализе. Увек може да се деси и ништа није алармантно кад се понекад, на основу одлуке санитарног инспектора, појави у насељеним местима да је вода на еко чесми неисправна. Наш задатак је да тада додатно очистимо чесму, филтере у њој, и одмах поново шаљемо све на узорковање и кад стигну добри резултати, чесма се отвара. Једина разлика између вода у Врбасу и селима општине је у присутности арсена, све остало је исто и код једне и код друге воде. Ипак, због свега тога цена воде у селима је нижа 30 одсто у односу на Врбас, а вода са еко чесми је бесплатна. Чак имамо и појаву да становници суседних села у другим општинама долазе код нас по воду са еко чесме.

vrbas.net – Како после првих месеци рада послује ЈКП "Комуналац"?

Чуровић: Сада имамо реалну могућност да пратимо како ради предузеће. У претходном то скоро да није било могуће, посебно због разних затезних камата, судских поступака и извршења и разних других отежавајућих околности. Сада имамо предузеће које је на јасним темељима, без претходних дугова, почетак је од нуле и то је добро. Разочаравајуће је да грађани у једном броју нису препознали могућност која им је дата, а то је да у поступак коришћења воде уђу без икаквих дугова који им могу направити проблем у снабдевању. Податак да смо већ сада морали да 3.500 корисника опоменемо за септембарски рачун није добар. Просечан рачун за услуге 'Комуналца' је само 1.500 динара а већ сада оволики број корисника улази у дужнички однос. Свест дела грађана опет није била на нивоу и опет нису искористили прилику да растерећено ућу у однос са 'Комуналцем', а да заостале дугове, ако их имају, договоре да исплате кроз повољне споразуме. 'Стандард' је имао потраживања и по 100.000 или 200.000 динара од појединаца, са њима су прављени споразуми, али нови дугови које праве нам показују да су неодговорни и погрешно мисле да им се мора испоручивати нешто што они не морају да плате. То неће моћи. Послали смо опомене а затим идемо на искључења. Као што то ради Електродистрибуција, као што то ради Србија гас, или Телеком, и ми ћемо дужницима обустављати испоручивање нашег добра, а то је вода",

vrbas.net – Али и бројни грађани се већ жале на нове рачуне за ваше услуге.

Чуровић: Почели смо да уграђујемо цантралне водомере у колективном становању и децембарски рачуни су обрачунати по новом правилу. Имамо свакодневно жалбе и ово је прилика да објасним како се сада обрачунава утрошена вода. Код колективног становања поставили смо централни водомер и нас више не занима да ли и на који начин скупштина станара, иначе обавезна да постоји а нема је у 80 одсто објеката, функционише. До сада смо потрошаче задуживали паушално, по броју чланова домаћинства, а сада меримо потрошњу на централном водомеру. Ако испоручимо 100 кубика воде, што се види на водомеру, и када то поделимо на број становника на том улазу, ако нисмо дошли до измерене потрошње, далимо и преосталу разлику. До сада су сви трошкови преко паушалног задужења по броју чланова домаћинства ишли на штету 'Комуналца'. У претходном периоду домаћинства су пријављивала по једног или два члана, а има их пет, и све то су били наши губици. То више не може и сада ће свако због централног водомера који тачно мери испоручену воду, водити рачуна о исправности водокотлића и славине, о томе да ли код комшије има три или пет чланова породице, и другим стварима. Закон је јасан; где год је колективно становање мора постојати и скупштина станара која, иначе, има статус правног лица, и она ће на поштен начин регулисати ову ситуацију и све решавати унутар зграде.

vrbas.net – Да ли и 'Комуналац' очекује рационализација у броју запослених? Колики је вишак радника у овом предузећу?

Чуровић: Када смо преузимали 'Стандард' имали смо 241 запосленог, а у тренутку раздвајања имали смо 199. У 'Комуналцу' је тренутно 175 запослиних за стално и десет на одређено, и за 2016. годину предвидели смо рационализацију кроз коју ће још шест лица отићи из фирме, кроз природни одлазак и као технолошки вишак. Један од проблема нам је што нисмо успели да пронађемо одређене уско стручне кадрове у недавно ликвидираној 'Дирекцији за изградњу', посебно када су нам додељене неке нове делатности. Морамо одредити предузеће да делује још више тржишно, да грађанима, установама, скупштинама станара понудимо нове услуге и тако се даље развијамо и још боље послујемо.