Савет Фестивала поезије младих у Врбасу расписао је

конкурс за младе песнике
Србије, Црне Горе и Републике Српске

Право учешћа на конкурсу имају песници до 27 година старости са циклусом од 10 необјављених песама , на српском језику.

Песме, умножене у четири примерка и потписане шифром (са решењем у посебном коверту) треба доставити на адресу:

Фестивал поезије младих
Маршала Тита 87
21460 Врбас
 
најкасније до 1. априла 2008. године.

Песници чије песме одабере стручни жири ( Милета Аћимовић Ивков – председник, Милица Лилић Јефтимијевић и Бранислав Зубовић) , учествоваће на 40 . Фестивалу поезије младих који ће се, средином маја ове године, одржати у Врбасу.
Фестивал ће наградити најбоље песнике, а главна награда је штампање књиге.

 

 

 

 

XXXVII  ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ

    По 37. пут у нашем граду окупили су се млади песници из СЦГ и Републике Српске, пробрани међу стотинак конкурената који су своје радове послали на престижни Фестивал југословенске поезије младих. Одлуком да промовише још увек неафирмисана имена у свету поезије, врбаски Фестивал изабрао је тежи пут до стицања имена и репутације. Али зато, његов углед и данас граде сви песници који су прошли кроз Врбас, освајајући разне награде, јер заувек остаје забележено да су многа позната имена, попут Ђорђа Сладоја, Гојка Божовића, Раше Ливаде, Зорана Ђерића, Благоја Баковића, у свет књижевности закорачили баш у Врбасу.
     Ове године стручни жири у саставу Саша Радојчић, Емсура Хамзић и Никола Вујичић, поручио је књижевној јавности да обрати пажњу на Ђорђа Шћеповића из Подгорице, “песника чије време тек долази”, и њему је припала титула најбољег. Ђорђе је студент књижевности на Филозофском факултету у Никшићу и као награда припада му штампање збирке поезије о трошку организатора. Другу награду освојио је Урош Пајић из Пожеге, а трећу Далибор Јеринић из Дервенте. Овогодишњи лауреат Шћеповић има 3 књиге поезије, песме су му објављиване у књижевним зборницима и добитник је награде Пивских вечери поезије. »Веома сам срећан због прве награде Фестивала YУ поезије младих. По речима старијих песника, ово је једна од најзначајнијих награда за младе песнике у СЦГ и велика имена наша поезије прошла су кроз овај фестивал, што ми посебно годи«, рекао је млади Шћеповић.
    »Успели смо да фестивалу дамо умерено нови концепт и садржаје поделимо на начин да буду доступни Врбашанима седам дана. Велики број људи присуствовао је програмима, а круна фестивала било је завршно вече са сјајних 11 младих песника. Желимо да фестивал обнављамо садржајима које ћемо произвести сами, као што је овог пута био наступ нашег Градског хора, концепт групе Тундри и промоција другог броја књижевног часописа Траг, производа врбаске културне сцене«, рекао је песник Мирослав Алексић, један од организатора Фестивала.
    Фестивал су пратили многи програми; представили су се песници Врбаса, промовисана су дела писаца Милоша Галетина и Мира Вуксановића, стихове су говорили песници, гости Фестивала, своју збирку представила је и прошлогодишња победница Смиљана Ђорђевић, а за љубитеље музике певали су и свирали врбаски Градски хор и група Тундри. Саставни део програма биле су и две изложбе.

 

.......................................................................................................................

 

Финалисти 37. Фестивала поезије младих

Жири Фестивала југословенске поезије младих изабрао је десет финалиста који се такмиче за прву награду, саопштио је секретар Фестивала, песник Ђорђо Сладоје. Радове младих песника оценио је стручни жири у саставу Саша Радојћић, председник и Емсура Хамзић и Никола Вујчић, чланови.

Финалисти фестивала су: Урош Еремић из Јагодине, Сабина Јелачић из Куле, Далибор Јеринић из Дервенте, Урош Пајић из Новог Сада, Лидија Пејчиновић из Београда, Марија Ракић из Крагујевца, Раденко Савић из Котора, Александар Семакин из Врбаса, Младен Шљивовић из Зајечара и Ђорђе Шћеповић из Подгорице. Александра Рајић, млада песникиња из Врбаса, добитница награде "Станко Симићевић“ директно се пласирала у завршни део Фестивала.

Највреднија награда Фестивала југословенске поезије младих је штампање прве збирке поезије, чија ће промоција бити на фестивалу наредне године, а за друго и треће место следе новчане награде.

 

.......................................................................................................................

     “У Врбасу је 7. маја 1968. године одржана песничка манифестација »Мај равнице и младости« на којој су учествовали млади песници, њих педесетак, из Сомбора, Куле, Врбаса, Србобрана и Бачке Паланке, а као гости Вито Николић и Гојко Јањушевић, тада песници у напону снаге. Тај 7. мај, те 1968. године могао би да се означи са као почетак Фестивала, иако ће он тек следеће године прерасти у југословенску манифестацију и добити такмичарски карактер. За протеклих 30 година на конкурс Фестивала јавило се више од 5.000 младих стихотвораца. На њему су прве значајније кораке начинили песници као што су Радомир Мићуновић, Раша Ливада, Бранко Кукић, Младен Срђан Воларевић, Марија Шимоковић, Татјана Лукић, Зоран Ђерић, Јован Николић, Благоје Баковић, Саша Јеленковић, Гојко Божовић... Угледу који Фестивал ужива у многоме су својим присуством допринели и неки од најзначајнијих песника, у међувремену раздвојених књижевности: Десанка Максимовић, Оскар Давичо, Густав Крклец, Бранко Ћопић, Душан Костић, Мирослав Антић, Иван В. Лалић, Изет Сарајлић, Душко Трифуновић, Јуре Каштелан, Матија Бећковић, Цирил Злобец, Бранислав Петровић, Рајко Петров Ного... У оквиру »Трибине критике« о релевантним књижевним темама и значајним књижевним делима говорили су многи угледни критичари: Новица Петковић, Васијиле Калезић, Богдан А. Поповић, Божо Булатовић, Игор Мандић, Драшко Ређеп, Радомир Ивановић, Чедомир Мирковић, Селимир Радуловић, Желидраг Никчевић, Јован Стриковић, Мирослав Егерић ... Нема никакве сумње да је Фестивал, откривајући и промовишући, из године у годину, младе и даровите песнике израстао у једну од најзначајнијих књижевних манифестација у нас. Отуда није чудно што је он у дугом низу година давао основни тон и духовном животу Врбаса и знатно допринео да овај град успостави и свој културни идентитет«. 

Текст из књиге »Колико срце памти«
коју је, поводом тридесетогодишњице Фестивала, уредио
песник Ђорђо Сладоје

..............................................................................................................................................